Uključi, isključi „Gašica” može biti i brzo zaboravljena kašica. Ali neće je kusati samo Gašo! Radovan Marjanović

podnaslovi } Uključi, isključi Kod odgovorne vlasti nema „Ja pa ja!” Krupni potezi zahtevaju obzirno i promišljeno postupanje Pripremanje ovakvog ili onakvog

Krupni potezi zahtevaju obzirno i promišljeno postupanje

, ne impulsivnost. Tu je zaista tačno da dvoje oči vide bolje od jednih... A mi smo upravo suočeni sa krajnje krupnim potezima, krupnijim nego što se to čini čak i onima koji ih izvode. Na primer, reforme u toku i projekti uopšte nisu reforme, isuviše su krupni! Reprivatizacija nije reforma nego revolucija, baš kao što je to, svojevremeno, bila privatizacija. Prodaja nacionalnog bogatstva strancima takođe nije reforma, kao što to nije ni ulazak u NATO ili uvođenje veronauke u škole. Nije to ni prelazak na devetogodišnju osnovnu školu, i opisno ocenjivanje u prva dva razreda! Način izvođenja nije bitan, revolucija može biti i mirna ili legalna. Ali upravo za takvu neophodan je socijalni konsenzus, u protivnom je puč, državni udar, koji takođe može biti bez krvi! Razume se, socijalni konsenzus neophodan je na nivou opštine a ne samo države. Ne zaboravimo da menjanje naziva ulica i trgova, uklanjanje starih i postavljanje novih spomenika, zamena ličnih dokumenata, firmi, pečata, štambilja i memoranduma…, zahteva puno energije i novca. A šta tek ako nova opštinska vlast, ne prihvati ono što je sadašnja „legalizovala”?

To što je krajem socijalizma pokušano sa „društvenim dogovoranjem” i što je nastao surogat, nije razlog da se ono u principu smatra socijalističkim i bezvrednim. Socijalni konsenzus isto je što i društveni dogovor, i u bilo čijoj praksi ne mora odgovarati imenu a ne samo u socijalističkoj… Da bi odgovarao nije bitno gde i ko ga inicira, već ko su mu učesnici.

Tu nema vrdanja, socijalni dijalog nije dijalog bilo kojih pripadnika društva, to nisu „pisma čitalaca” ili „forum javnosti”. Legitimni predstavnici današnjih društava samo su oni koji su za to legitimirani, i odavno su poznati. Predstavnici su, kad je reč o opštim pitanjima: vlast, opozicija, sindikati poslodavaca i posloprimalaca. I tačka! Proširivanje spiska je moguće i poželjno, ali ne na štetu pomenutih. Dijaspora i crkve kod nas su na vrhu liste ostalih, akademija nauka i univerziteti, profesionalna i staleška udruženja, savez potrošača, takođe, ako se radi o nečem užem. Ali, ni zajedno a kamoli pojedinačno, ne mogu zameniti bilo koga od pomenutih, mada je neko od njih nezaobilazan ako je reč o nečem užem! Uostalom, mnogi će se namrštiti što su skupa pomenuti svi koji su pomenuti, a mnogi zato što je neko uopšte pomenut... Sa četvoro prvopomenutih nije takav slučaj, osim ukoliko ne želimo da ignorišemo ustaljenu praksu tamo gde je socijalni dijalog stalan.